Први број часописа Социолошки преглед објављен је 1938. године у Београду, у виду зборника. Обновљен је као зборник 1961. године, да би од 1964. године излазио као часопис.

Први и једини предратни "број" Социолошког прегледа објављен је у форми књиге-зборника, на 436 страница, у оквиру активности Друштва за социологију и друштвене науке, са амбицијом "да припомогне са своје стране, према моћима својих чланова и према могућностима рада код нас, напретку друштвених наука у нас. Оно није дошло да руши ауторитете или да прокламује истине, за које се у свету не зна. Оно има ту скромну амбицију да пође корак даље у проучавању друштвеног живота од оне тачке, до које се код нас дошло, и да пренесе методе рада који су већ победиле у свету". Ово стоји на првој страници Увода који је потписао Уређивачки одбор Социолошког прегледа.

Ако се пажљивије погледа садржај ове књиге, имајући у виду и писце прилога, видеће се да је њена амбиција не само покретање једног стручног гласила, па не чак ни покушај почетне систематизације једне дисциплине. У истом Уводу, приређивачи износе став да "социологија и остале друштвене науке су само један од главних путева који воде тој општој и синтетичкој људској науци. Са својим сретствима и својим оквирима оне теже остварењу једне јединствене и опште друштвене науке, науке која ће у извесном смислу превазићи социологију, која је само један историски облик научне синтезе, и носити просто али величанствено име носиоца свих стварања у науци и друштву: наука о човеку".

Ова прилично оптимистична амбиција није остварена услед познатих догађаја који ће уследити. Па ипак, она је донекле пророчка за различите синтезе које су карактеристичне за друштвене науке посебно од половине шездесетих година прошлога столећа.

На овом пројекту учествовали су сви значајнији академски писци тога времена: Слободан Јовановић, Ђорђе Тасић, Јован Ђорђевић и други. Мада са закашњењем од неких петнаестак година од последњег броја Диркемовог Социолошког годишњака, организацијом и садржајем Социолошки преглед има многих сличности са чувеним Диркемовим часописом. Сачињен је од четири дела, у којима се критички разматра однос социологије са осталим друштвеним наукама, потом стање социологије у другим срединама, питања социологије у образовању, на крају прилично исцрпан преглед социолошке и сродне литературе објављене на француском, немачком и српском. Овај последњи одељак броји целих стотину страница.

даље >